Banka hrane: Najviše hrane se baca tokom praznika




U Crnoj Gori  je slična situacija,  najviše hrane baci se u domaćinstvima ali nije zanemarljiva količina bačene hrane   i  u trgovinama koji hranu na policama drže do zadnjeg dana isteka roka trajanja i ne uzimaju u obzir ranije donacije; roba prije isteka roka trajanja je jeftinija ali i dalje donosi profit. Što se ne proda, završi u kanti za smeće.Nije mala količina bačene hrane u restoranima i hotelima koja bi mogla da se donira ugroženima.
 
Kada  bi se hrana bolje rasporedila  odnosno ako  bi građane, trgovačka i hotelska  preduzeća  potstakli na donacije i pomoć siromašnima, za šta mogu poslužiti Socijalne prodavnice za koje se Banka hrane bori skoro deceniju,  siromašni bi imali više pomoći a  svi bi  zahedno bolje štitili živitnu sredinu. , No postoji  i dalje prepreka u našem sistemu  a ti je PDV na  doniranu  hranu , zbog čega je brojni trgovci i proizvođači odlučiju da   hranu  bace jer je jeftinije.
 
Crna Gora nije učinila ništa po pitanju smanjenja bacanja hrane na čemu Banka hrane  insistira čitavu deceniju. To je jedan način za umanjenje siromaštva i smanjenje  zagađenosti prirode.
 
Potrebno je zakonski regulisati, a onda uvesti sistem po kojem bi hrana  bezbjedno  i u ispravnom stanju bila prosleđena onima kojima je potrebna.
 
Najviše hrane se baca tokom organizacije raznih velikih događaja, svadbi, krštenja i praznika. Velike kolicine hrane preostane i ona nerijetko  završi na otpadu.Ta hrana bi lako mogla da ode siromašnima, preko Narodnih kuhinja, socijalnoh prodavnica i organizacija koja brinu o  socijalno ugroženima, kada bi postojao zakon koji to reguliše i firma koja bi se ovim poslom bavila. Njen  zadatak bio bi da provjeri  ispravnost viška hrane, da je zapakuje u adekvatne posude i proslijedi  ugroženima.
 
Neisplativost, nepostojanje adekvatnog sistema koji bi omogućio ugostiteljima, trgovcima, uvoznicima… da predaju otpad od hrane , nedostatak svijesti o štetnosti ove vrste otpada su neki od razloga zbog kojih se kanta za smeće i dalje čini kao najbolje rešenje.
 
Mi nemamo  ni neophodnu infrastrukturu, uključujući posebne kante i vozila potrebna za sakupljanje i tretman tog otpada.
 
Bacanje hrane jedan je od većih problema sa kojima se suočava čovječanstvo danas. Procjenjuje se da se baca ili gubi oko trećina celokupne globalno proizvedene hrane.Baca se hrana u kante, dalje ide na deponiju, a odatle, tokom razgradnje, emituje opasne gasove staklene bašte i zagađuje površinske i podzemne vode.
 
 U Crnoj Gori se, prema izvještaju Ujedinjenih nacija, programa za zastitu okoline, najviše se  hrane baca u poređenju sa državama bivše Jugoslavije, s obzirom na broj stanovnika.Procjenjen je Index  otpada od hrane” Food waste index” koji je izracunat analizom
-šta je zemlja nije uradila da smanji kolicinu otpada
-koliko ima otpada
-šta je ucinjeno da se ova kolicina smanji. 
 
Sve veći broj država zakonski obavezuje trgovine i ugostiteljske objekte da ne bacaju hranu, već da je doniraju onima kojima je potrebna. U Crnoj Gori ne postoji ovakav zakon.
 
Bacanje hrane ne znači samo da je ta hrana bačena, bačeni su i novac, voda, energija, zemljište i transport.
 
Bacanje hrane doprinesi i  klimatskim promjenama. Bačena hrana često se otprema na deponije, gdje se ostavlja da trune i proizvodi metanski gas.
 
Kad bi bačena hrana bila neka zemlja, bio bi to treći najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte posle Amerike i Kine.
 
Dakle, imamo hranu koja bi mogla da nahrani gladne, a umesto toga je bacamo na deponije gde truli i zagađuje životnu sredinu.
 
Francuska je postala prva zemlja na svetu koja je obavezala supermarkete veće od 400 kvadratnih metara da potpišu ugovore o donacijama neprodate hrane sa dobrotvornim organizacijama. Kod nas i dalje sve zavisi od lične inicijative i društvene odgovornosti trgovačkih lanaca.
 
Šveđani su veoma ekološki orijentisani i samo 1 odsto smeća se odlaže, a čak 52 odsto se koristi za proizvodnju energije, a 47 odsto se reciklira. Štaviše, kompanije koje proizvode energiju od otpada uvoze otpad iz okolnih zemalja.
 
 U Crnoj Gori se 1% otpada reciklira podaci su Monstata  za 2020. godinu
 


Komentari

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezani članci


Pratite nas i putem iOS i Android aplikacije

Jadran Novi® 2022. All rights reserved. Made By


Adria Management Services

Home
Vijesti
Radio
Pretraga