Građani smatraju da će nova akcizna politika pogoršati životni standard




Iz te agencije je saopšteno da prema istraživanju građani imaju velika očekivanja od programa Evropa sad, ali takođe smatraju da će im uvođenje akciza ugroziti životni standard bez obzira na povećanje minimalne zarade.

Kako je saopšteno, istraživanje je realizovano od 17. do 20. decembra, na nacionalno reprezentativnom uzorku od 503 ispitanika.

„Gotovo svaki drugi građanin Crne Gore je čuo za Vladin program Evropa sad, pri čemu je njih više od polovine, 56 odsto, detaljnije upoznato sa programom“, kaže se u saopštenju.

Iz Stars Up su naveli da je interesovanje za program Evropa sad prisutnije među građanima na jugu države, njih 67 odsto, zatim stanovništvom sa višim 58 i visokim obrazovanjem 68 odsto, medju zaposlenim dijelom stanovništva sa punim radnim vremenom 67 odsto, kao i među stanovništvom sa primanjima od 401 do 600 EUR, njih 75 odsto.

Oni su istakli da građani imaju visoka očekivanja od programa Evropa sad.

Navodi se da 68 odsto građana smatra da će od ovog programa koristi imati znatno više država, a 44 odsto oni lično.

Iz Stars Up su naveli i da stanovnici juga, njih 69 odsto, i centralnog dijela države, 72 odsto, ćešće smatraju da će Crna Gora imati koristi od programa Evropa sad.

„Velika očekivanja su posebno prisutna među stanovnicima starosti iznad 50 godina, 72 odsto, te građanima sa primanjima između 250 i 600 EUR, 69,5 odsto, koji znatno češće smatraju da će Crna Gora imati koristi od predloženog programa“, navodi se u saopštenju.

Ističe se da su očekivanja nešto drugačija kada se riječ o ličnim koristima, gdje gotovo polovina građana smatra da im program Evropa sad neće donijeti neki poseban boljitak, 48 odsto, dok njih 44 odsto ipak očekuje ličnu korist.

„Muškarci znatno iznad prosjeka očekuju da će imati ličnih koristi od projekta Evropa sad (73 odsto) pri čemu su pozitivna očekivanja su pristnija među populacijom do 64 godina starosti (48 odsto) a posebno su prisutna kod mladjih stanovnika Crne Gore starosti do 30 godina (51 odsto), kao i stanovnika sa primanjima od 401 – 600 EUR (64 odsto)“, kaže se u saopštenju.

Iz Stars Up su naveli da se, posmatrajući četiri ključna cilja programa Evropa sad, shodno dobijenim podacima vidi da su građani afirmativnog stava prema svakom od njih, pa je tako njih 69 odsto u potpunosti ili djelimično saglasno da će program uticati na poboljšanje životnog standarda.

Dok je 65 odsto u potpunosti ili djelimično saglasno da će program Evropa sad djelovati u pravcu smanjivanja nezaposlenosti.

„Sa druge strane, znatno je manji procenat građana, u odnosu na ostale ključne ciljeve, stanovnika koji su u potpunosti ili djelimično saglasni da će program Evropa sad! djelovati u pravcu na smanjenje „sive ekonomije“ na tržištu rada“, navodi se u saopštenju.

Kako su kazali, za više od polovine građana Crne Gore, uvođenje akciza bi imalo značajnog uticaja na pogoršanje životnog standard bez obzira na povećanje minimalne zaradne.

Iz Stars Up su naveli da je istraživanje pokazalo da bi uvođenje akciza na duvan i duvanske proizvode djelovalo u pravcu smanjenja životnog standarda za 54 odsto građana, dok bi za 52 odsto negativan efekat na životni standard imale akcize na proizvode sa visokim sadržajem šećera.

„Uvođenje akciza na alhoholna pića ne bi imalo uticaja za 62 odsto građana, pri čemu njih 26 odsto ima ovo mišljenje pod uslovom da dođe do uvećanja minimalne zarade“, kaže se u saopštenju.

Istraživanje je pokazalo da bi se povećanje akcize na duvan i duvanske proizvode posebno odrazilo na građane sa honorarnim zaposlenjem, 71 odsto, građane sa primanjima ispod 400 EUR, njih 61 odsto, nezaposlene 48 odsto i penzinere 41 odsto.

„Uvođenje akciza na zaslađena pića u velikoj mjeri bi uticalo na smanjenje životnog standarda kod 60 odsto stanovnika sa primanjima ispod 400 EUR, dok bi za stanovništvo starosti od 30 do 50 godina njih 41 odsto imalo, ali djelimičan utacaj na smanjenje životni standard“, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se dodaje da bi uvećanje akciza na proizvode sa visokim sadržajem šećera posebno pogodilo stanovništvo sa primanjima od 300 do 500 EUR, njih 55 odsto, zatim stanovništvo starosti od 18 do 30 godina, 58 odsto, kao i stanovništvo koje živi na sjeveru Crne Gore, njih 60 odsto.

 

 
 



Komentari

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezani članci


Pratite nas i putem iOS i Android aplikacije

Jadran Novi® 2022. All rights reserved. Made By


Adria Management Services

Home
Vijesti
Radio
Pretraga