Kako je Vladika Nikolaj Velimirović pisao o Boki




Nakon boravka u Herceg Novom odlazi u Njemačku na studije, gdje je doktorirao teologiju. Filozofiju je doktorirao u Oksfordu. Umro je 18.03.1956. godine u ruskom manastiru Sv. Tihon u South Canaan – Pensilvanija. Izdvojili smo za naše čitaoce neke od njegovih najljepših citata o Herceg Novom:

„Celo je Primorje prekrasno, ali u njemu se ipak po lepoti, kao i po političkom značaju, osobito izdvaja i kao alem u carskoj kruni blista srpska Boka.

O divna Boko! Stidim se o tebi u prozi pisati, jer se bojim pomračiti onu idealnu sliku tvoju, koju sam u duši zadržao. Ti ubavi perivoje svega Srpstva, samo si poezije dostojan! Bog je premnogo mudrosti utrošio, dok je tebe stvorio. On, Tvorac, kad je video zemlju ovako divno sazdanu, mora da je spustio poljubac na nju; ja sam uveren, da je on na tebe pao, jer ti si ga najdostojnija. Veličanstvena i mila Boko! Nebo je tvoje uvek plavo, uvek jasno i čisto kao duša, kao karakter tvojih dičnih sinova; vazduh je tvoj nežan i blag, kao što je pitoma i blaga narav dece tvoje. Jedinstvena zemljo u svetu! Zavoleo sam dva prijatelja tvoja: gorda brda, koja te zakriljuju od surovosti vremena; ona se izdižu k nebu, kao da teže da sve sunčeve zrake, svu toplotu, svu svetlost, svu milost neba prikupe i na tebi zaustave; ona te grle i štite, da u te ne prodre ni jedan bolesni zrak trule atmosvere okružene lažnom kulturom, koja mori narod srpski s druge strane njih; ona odvraćaju, dična Boko, poglede tvojih sinova od razvratne i žalosne pozornice, koju ti gordi titani posmatraju svakodnevno drugim licem svojim, kad sinovi tvoji u njih pogledaju, oni kao da im pokazuju drugog prijatelja tvoga, koji se pruža u beskraj, nadmećući se s nebom u plavetnilu, prozračnosti i nekad u mirnoći a nekad u surovom gnevu, pokazuju na more, koje u zagrljaju tvojih predivnih vrtova i perivoja mirno počiva. Kako je krasan taj prijatelj tvoj! Ko ti na njemu da ne pozavidi? On te hrani i hladi, on te blaži i miluje, zapljuskuje lugove tvoje i nestašno se igra sa granama narandži i limunova. Mila zemljo limunova i narandži!

Video sam celo Primorje srpsko od Rijeke do Kotora. Ono je celo lepo i krasno, ali je Boka najlepši i najkrasniji deo svega Primorja. Svet koji iz Evrope na Jadransko more dolazi, zaustavlja se na prvom mestu, misleći, da se dalje ne može lepšeg mesta naći, ali Boku je Bog navlaš prikrio, od radoznalaca, taj najubaviji cvet od primorja, jer je nju isključivo za Srbe odredio.

Na čast svoj Evropi Abacija, ti si srpska, dična i ponosna Boko!

Ti se ne gordiš izveštačenom lepotom, koja je ljudskim umom u ljudskim rukama sazdana, ne gordiš se višespratnim zamkovima, koje će vreme u prah pretvoriti, niti šarenim stazama i parkovima, ne gordiš se privremenim ukrasima niti trošnim lepotama, za koje su milioni novca utrošeni i bezbroj snaga poštenih i sirotnih primoraca salomljeno kao na drugim mestima, divljim po prirodi; ne, tvoja je gordost u veličini bogatstva, u obilatosti carske raskoši, u eleganciji prirode, čija je lepota u tebi prevazišla sve ostale lepote na svetu.

Sva je Boka lepa, svaki je kutić njen za divljenje, ali jedno je mesto najlepše, jedno je utočište najsvetije, na jednome negolemom prostoru usredsredio je Tvorac Sveta sve lepote prirodne. To mesto, taj mali Edem, jeste manastir Savina.“

Objavljeno prema knjizi:
Vladika Nikolaj Velimirović: Moje uspomene iz Boke
Bokeljska sfera, 2



Komentari

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezani članci


Pratite nas i putem iOS i Android aplikacije

Jadran Novi® 2022. All rights reserved. Made By


Adria Management Services

Home
Vijesti
Radio
Pretraga